Page 9 - 90 godina Instituta za biofiziku MFUB

ИНСТИТУТ ЗА БИОФИЗИКУ 1927-2017
Објавио је велики број науч- них и стручних радова, од којих највећи број из астрономије, због чега се може сматрати једним од утемељивача ове науке у Срби- ји. Његово најзначајније дело је Експериментална физика. Про- фесор Станојевић се истакао и као пионир електрификације и индустријализације Србије. Пројектовао је неколико елек- тричних централа и текстил- них фабрика (Ужице, Чачак, Лесковац). Захваљујући његовој интервенцији Београд је пре многих великих европских гра- дова добио електрично осветље- ње и електрични трамвај.
Као руководилац Катедре и Завода за физику, професор Ста- нојевић је допринео стварању наставничког кадра и научног
подмлатка. Током првог светског рата професор Станојевић је био ректор Универзитета, а 1915. го- дине у Паризу излази његова публикација Le bombardement de l’Université de Belgrade.
Кад је 1920. године основан Медицински факултет у Београ- ду, професор Станојевић је међу првима изабран за хонорарног ре- довног професора физике (6. фе- бруара 1920). На жалост, професор Станојевић је држао предавања само првој генерацији студената уписаних на Медицински фа- култет. Испред зграде Електро- дистрибуције (Масарикова 3) у Београду, налази се биста проф. Станојевића, испод које пише: „Професор физике и ректор Уни- верзитета у Београду заслужан за увођење и примену електричне енергије у Београду и Србији“.
Проф. др Милорад Поповић (1876-1932)
Рођен је у Шапцу где је за- вршио основну и средњу шко- лу. Студије физике је похађао у Бреслау (Немачка) где је дипло- мирао и одбранио докторску дисертацију. Наставио је да се усавршава на Универзитетима у Берлину, Бреслау и Минхену.
Године 1906. Милорад Попо- вић је изабран за доцента при катедри за експерименталну
физику Филозофског факул- тета у Београду. Исте године доцент Поповић је отпочео да држи предавања из физике. До 1914. године на Катедри за ек- сперименталну физику, држи курсеве термодинамике са тео- ријом провођења топлоте, фи- зичке оптике, основа механике, практичне физике, оптичка, магнента и електрична мерења и електростатике и електроди- намике.
После смрти професора Ђо- рђа Станојевића, од школске 1921/1922. године, предавања из физике студентима медицине и физике на Филозофском факул- тету држао је професор Попо- вић. Оснивањем Завода за ради- ологију и физику Медицинског факултета (1927. године) преда- вања из физике за студенте ме- дицине држе заједно професор Поповић и професор Јовановић.
Професор Поповић је био плодан писац и преводилац уџбеника. Написао је више од десет уџбеника међу који- ма „Experimentaluntersuchungen“ (1904), „О зависности електрич- не проводности од температу- ре“ (1909) и „О селективној про- пустљивости малих металних електрода“ (1922), као и превод књиге Експериментална физи- ка (Ломел-Кениг, 1922).
5