Page 10 - 90 godina Instituta za biofiziku MFUB

Проф. др Драгољуб К. Јовановић (1891-1970)
Рођен је у Параћину где за- вршава основну и средњу шко- лу, а студије физике завршава у Француској. Као млади фи- зичар, већ од 1920. године ради као истраживач у институту за радијум у Паризу, где је 1925. године одбранио докторску ди- сертацију из физичких наука под насловом „Recherches sur le Mésothorium II“.
На позив тадашњег декана Медицинског факултета у Бео- граду (1927. године), долази у Београд и постаје први управ- ник Завода за радиологију, а Медицински факултет га бира у звање ванредног професора радиологије. До 1932. године настава физике за студенте ме-
дицине изводила се на Фило- зофском факултету, заједно са студентима физике. Тадашњи професори физике настојали су да студенти медицине слушају само оне области које су за њих од интереса, тако да је настава пребачена на Медицински фа- култет. Тадашњи Завод за ра- диологију проширен је у Завод за радиологију и физику, чији управник професор Драгољуб К. Јовановић, преузима ту на- ставу физике за студенте меди- цине. Године 1935. од Завода за радиологију и физику издваја се Завод за физику и премешта у зграду где се и сада налази (Ви- шеградска 26), а његов управ- ник, професор Јовановић, поста- је редовни професор физике на Медицинском факултету (1939. година).
Почетком Другог светског рата зграда у којој се налазио Завод за физику је срушена и сав инвентар Завода уништен. Професор Јовановић напушта Београд и одлази у Сокобању, где остаје до краја рата када се враћа у Београди преузима ме- сто управника Физичког завода Природно-математичког фа- култета и хонорарног редовног професора физике на Меди- цинском факултету. После рата професор Јовановић је успео да
организује предавања и вежбе не само прве послератне генера- ције студената медицине, већ и за студенте фармације, стомато- логије и ветерине.
Поред свега наведеног, про- фесор Јовановић је дао и видан допринос својим научно-истра- живачким радом, који се одно- си и на медицину, нарочито у области радиоактивности у на- шој земљи. Тако је у сарадњи са професорком Кирић констру- исао оригиналне апаратуре за испитивање радиоактивности вода, чија је каснија примена у пракси довела довела до изгра- ђивања чувених бања у Срби- ји (Нишка бање, Соко бање и Топуско). Запажени су, такође, и његови радови на издвајању ретких гасова, као и структурне анализе помоћу X-зрачења.
Професор Јовановић је био стипендиста Рокфелерове фон- дације и дугогодишњи члан Српске академије наука и умет- ности. Пензионисан је 1961. године на Природно-матема- тичком факултету, али је као хонорарни професор радио на Медицинском факултету све до 1967. године, а на Стоматоло- шком факултету до 1968. године. На периферији Сокобање једна мала улица, недалеко од куће у којој је живео за време немачке
ИНСТИТУТ ЗА БИОФИЗИКУ 1927-2017
6