Page 18 - 90 godina Instituta za biofiziku MFUB

пројеката или је са целим ти- мом млађих истаживача била укључена у научне пројекте Министарства науке. Доприне- ла је афирмацији биофизичких истраживања Медицинског фа- култета у међународним окви- рима и успоставила научну са- радњу Института за биофизику са клиникама Медицинског фа- култета.
Професорка Гал држала је на- ставу на предмету Биофизика у медицини, а по увођењу новог курикулума држала је предава- ња и семинаре на основној на- стави предмета Радиологија са нуклеарном медицином на срп- ском и енглеском језику, као и у изборним предметима. Учество- вала је у посдипломској и специ- јалистичкој настави. Написала јe више поглавља уџбеничког материјала из области које је предавала.
У једном мандату била јe управник Института за Био- физику, а шеф Катедре за Био- физику у медицини била је од 2002. до 2012. године. Активно је учествовала у реформи наставе на Медицинском факултету и укључивање биофизике у на- ставу Медицинске физиологије и Радиологије са нуклеарном медицином. Пензионисана је 2013. године.
Доц. др Душан Коледин (1947-1991)
Рођен је у Новом Саду, где је похађао и завршио основну шко- лу и гимназију. По завршетку гиманзије 1966. године уписао је Одсек за физичке науке Природ- но-математичког факултета у Београду, на коме је дипломирао 1971. године. Године 1972. иза- бран је за стручног сарадника на Институту за физику Медицин- ског факултета у Београду. Исте године уписао је постдипломске студије при Одсеку за физичке и метеоролошке науке Природно- -математичког факултета у Бео- граду, смер Теоријска физика, где је одбранио магистарску тезу 1979. године. Мр Душан Коле- дин је изабран у звање асистента
1980. године, а на Физичком фа- култету у Београду одбранио је докторску дисертацију 1990. го- дине. Следеће године (1991) Ме- дицински факултет га је изабрао у звање доцента на предмету Биофизика у медицини.
Доцент Коледин је почео са научно-истраживачким радом још на редовним студијама. На- име, дипломски рад под називом „Мерење експозиционих доза рендгенског и гама зрачења нор- малном јонизационом и вазду- шно-еквивалентном комором“, који је радио на Институту за медицину рада „Др Драгослав Карајовић“ у Београду, служио је као помоћна литература студен- тима физике Природно-матема- тичког факултета. Магистарски рад „Теорија расејања ниское- нергетских електрона на неким побуђеним стањима хелијума“ представља оригиналан допри- нос квантној теорији атомских сударних процеса. На исти на- чин, али у домену примена ме- тода класичне динамике, може се оквалификовати и његова докторска дисертација „Израчу- навање закона прага за процесе расејања позитрона и електрона на јонима“. Каснији научно-ис- траживачки рад одвијао се у два правца: а) квантна, семикласич- на и класична теорија расејања
ИНСТИТУТ ЗА БИОФИЗИКУ 1927-2017
14