Page 14 - 90 godina Instituta za biofiziku MFUB

Познат је био по томе што се по- јављивао на скоро сваком скупу на Медицинском факултету и снимао, прво фотоапаратом, а касније камером. Пензионисан је 1997. године, а и након понзи- онисања интензивно је пратио дешавања на Институту за био- физику и Институту за физику.
Проф. др Душан Ристановић (1933-2017)
Рођен је у Чачку, а основну школу и гимназију завршио је у Београду. Године 1952. упи- сао се на групу Физика При- родно-математичког факултета у Београду, где је 1957. године дипломирао, одбранивши свој дипломски рад под називом „
Ајнштајнове једначине гравита- ционог поља“. Године 1958. запо- слио се као професор приправ- ник у електротехничкој школи „ Никола Тесла“, а 1960. године као хонорарни асистент на Ин- ституту за физику Медицин- ског факултета у Београду.
Године 1961. изабран је за асистента на предмету Физика на Медицинском факултету у Београду. Завршио је постди- пломске студије на Групи за теоријску физику при Кате- дри физике Природно-матема- тичког факултета у Београду 1967. године, одбранивши свој магистарски рад под називом „Wiener-Rosenblueth-ов матема- тички модел флатера и фибри- лације“. Године 1972. одбранио је докторску дисертацију на Одсеку за биолошке науке При- родно-математичког факултета у Београду, под називом „Био- физичка анализа и моделирање електрогенезе стријатног кор- текса“. Године 1972. изабран је за доцента на предмету Физика на Медицинском факултету у Бео- граду, 1978. године за ванрдног, а 1984. године за редовног про- фесора. Као стипендиста Свет- ске здравствене организације радио је 6 месеци 1968. године на Одељењу за комуникације Универзитета у Килу (Keele) у
Енглеској, на теми „Примена кибернетике у медицини“.
Професор Ристановић је био члан и секретар Друштва био- физичара Југославије и члан Друштва биофизичара Србије, члан Société Internationale de Biologie Mathématique (Францу- ска), као и спољни члан Српског лекарског друштва. Од 1976. до 2000. године водио је 4 научна пројекта. Професор Ристановић је у периоду од 1978. до 1999. го- дине био управник Института за биофизику, шеф Катедре за биофизику, спољни сарадник на Институту за биолошка ис- траживања у Београду, експерт Југословенског комитета за нау- ку и технологију, као и саветник на Институту за ментално здра- вље у Београду. Био је такође главни и одговорни уредник ча- сописа „Млади физичар“, члан Уредништва „Српског архива за целокупно лекраство“, као и члан Уредништва „Archives of Toxicology, Kinetics and Xenobiot Metabiotic Metabolism“.
Професор Ристановић је био изузетно посвећен настави. Као асистент, волео је да држи ве- жбе и био поносан на квалитет експерименталне наставе коју је држао. Утемељио је предмет Биофизика и „Практикум за биофизику“. Укључивао је ко-
ИНСТИТУТ ЗА БИОФИЗИКУ 1927-2017
10